ИСПОВЕДНИЦИ су света лица Православне цркве која су у време гоњења јавно исповедили, тј. признали своју веру у Господа Исуса Христа и због тога претрпели мучеништво, али, у мучењу нису живот изгубили, него су мучења преживели. За време мучења држали су се храбро, неустрашиво и нису се одрекли Господа Исуса Христа и његовог учења.
СВЕШТЕНОИСПОВЕДНИЦИ су исповедници вере у свештеном чину, дакле, чланови јерархије који су претрпели гоњења и мучења за Христа, задобили ране, али су мучења преживели.
ПРЕПОДОБНОИСПОВЕДНИЦИ су исповедници вере из редова монаштва.
НАЧЕРТАНИ (начертан – онај који има белег, знамење), епитет прослављених особа којима су за време мучења усијаним гвожђем стављали жиг на челу или исписивали погрдне речи на челу и образима. Циљ жигосања је да се изложе подсмеху околине.
Група „начертаних“ прибраја се лику исповедника јер су преживели мучења, али су неки од њих, у поновљеним или продуженим мучењима подлегли мукама, па се могу прибројати и лику светих мученика. Најпознатији из лика исповедника су Теофан и Теодор који су мучени у време иконоборства.
ПРЕПОДОБНИ јe епитет који се даје угодницима Божијим оба рода (мушког и женског) који су били у монашком чину и као монаси се подвизавали и просијали својим побожним и подвижничким животом. Место њиховог подвига је био манастир, пустиња, пећина, и друге локације. У званичној црквеној титулатури, монаси се ословљавају са „преподобни оче“. У корену овог термина лежи реч подобан, тј. сличан, онај који тежи да буде сличан неком, који подражава и угледа се на неког. Подобност је стање савршенства на које је човек позван кроз начин на који га је Бог створио и на које га је Христос позвао. Апостол Павле позива хришћане: “Угледајте се на мене, као ја на Христа“(1Кор 4,16).
Лик преподобних је веома разгранат и сада ћемо поменути неке од ликова преподобних.
АСКЕТА је подижник најстрожијег живота, човек који се у свакодневном животу добровољно уздржава, с циљем, да постигне хришћанско савршенство. Сама реча „аскета“ је грчког порекла и значи, вежбање, подвизавање.
БЕЗМОЛВНИК, ИСИХАСТ, МОЛЧАЛНИК (онај који ћути) усамљени подвижник, пустињак, дакле, онај који се удаљио од света да би се у тишини и ћутању предао монашком подвигу. Безмолвници су вршили своју молитву само умно, духовно.
ЗАТВОРНИК, монах који се добровољно повукао у самоћу, издвојивши се у посебној келији у делу манастирског комплекса или у некој пећини адаптираној у скроман стан.
НЕУСИПАЈЕМИ, ИЛИ АКИМИТА (онај који никада не спава), монах који не иде на починак или га своди на најмању могућу меру, остало време проводи у раду и молитви. Овај епитет су добили монаси у манастиру „Неспавача“. Манастир је основан у четвртом веку у Цариграду. Богослужења у том манастиру трају 24 часа дневно, у ту сврху братство је подељено на 24 чреде, према броју часова дана и ноћи, по којима су се смењивали у цркви на богослужењу.
ОТШЕЛНИК, ЕРЕМИТА, АНАХОРЕТА, то су они који су отишли од света, наиме, то су монаси који не живе у манастиру, него живе одвојено од осталог монашког братства, усамљенички. Ово је један од синонима за пустињака.
ПОДВИЖНИК је општи назив за монахе.
ПОСТНИК је монах који је познат по свом строгом посту.
ПУСТИЊАК ИЛИ ЕРЕМИТА, монах који је напустио манастир и повукао се у пустињу.
СТОЛПНИК ИЛИ СТИЛИТ (СТОЛП – СТУБ) је подвижник чије је место подвизавања под отвореним небом, на неком стубу, најчешће на некој од кула замка или на некој кули у одбрамбеном систему око манастира, али и на посебној кули или платформи високог стуба изграђених усред шуме или пустиње.
ЛИК СВЕТИХ ИСЦЕЛИТЕЉА
ИСЦЕЛИТЕЉ је прослављена особа којој је Бог даривао моћ чудотворства, које се огледало најчешће у дару исцелитељства, тј. у могућности да лечи разне болести. Исцелитељство се није односило само на излечење тела, него и душе. Неки су исцелитељи користили и медикаменте, али је основно било, чврста вера у Христову исцелитељску силу и моћ Његовог имена.
ВРАЧ/ЛЕКАР је стара српска и опште словенска реч за оне који се баве лечењем других, дакле за лекара. У Житију светих, и у календару, тим термином је означена група Божијих угодника који су од Бога добили дар излечења болести људи и стоке. Већина од њих је прво изучила тадашње медицинске науке и лечила људе медикаментима, а прихвативши хришћанство, лечили су људе на чудесан начин именом Христовим, а не лековима.
БЕСРЕБРЕНИЦИ или безмездници (без плате, без награде), су атрибути светих исцелитеља који казују да су излечења вршили без плате, без награде. Исто значење има и атрибут „безмитник“ (непоткупљив, неподмитљив).
ОСТАЛИ ЕПИТЕТИ И АТРИБУТИ СВЕТИХ
АГИЈАНАНИТ, атрибут Светог Козме (3. децембар) и значи, освештани, освећени.
АГИОРИТ, монах Свете Горе, Светогорац. Најпознатији је Никодим Агиорит, који се слави 14. јула. Он је писац дела, Невидљива борба.
АРГИР, значи сребрни, атрибут светог Филипа Тракијског (12. мај). Постоји и као лично име појединих светаца (11. мај), слично нашим именима Сребренко, Сребра, Сребрна.
АРЕОПАГИТ, атрибут Светог Дионисија (3. октобар), јер је био члан Ареопага, највишег државног тела, Савета и Суда античке Атине, названог тако по брежуљку Ареопаг (Аресов брег) северозападно од Акропоља у Атини. У њему је апостол Павле одржао говор у коме је истакао надмоћ хришћанске вере над античком мудрошћу којом су се Јелини поносили.
Преузето из књиге:
Православна агиологија,
протојереј др Радомир Милошевић,
Смедерево 2004.