Доласком Његовог Преосвештенства Епископа Јована на трон епископа шумадијских 2002. год. катедрални храм Богом спасавајућег града Крагујевца, биће заоденут у ново рухо, блистајући тако на обали Лепеничкој као „бесцен смарагд под мирисном гором“.
Бивши домаћин (у својству игумана) светосимеоновске и светосавске Лавре Студеничке, понесен богољубљем, христољубљем и народољубљем, уложиће све своје енергије и труде своје, да храм посвећен Оној која је на свет донела Бога у телу човека, Марији часнијој од херувима и славнијој од серафима, и храм у коме Владика Јован приноси своје усрдне молитве, за Богом му поверену му паству, буде у свој својој лепоти достојан славе имена Божијег и истинско станиште Духа Божијег.
Трудом и заузимањем Владике Јована, постављени су позлаћени крстови на куполе Саборног храма, и реновирана је комплетна конструкција крова, 2003. год. Наредне године завршени су радови на фасади Саборног храма: обијање малтера, чишћење и прање фуга, малтерација и фарбање фасаде. Затим је Преосвећени Владика при Саборном храму основао духовни центар „Свети новомученици Крагујевачки“, за духовне разговоре, промоције књига, изложбе, предавања. Године 2005. у Саборном храму је постављен нови мермерни под у комбинацији са гранитом и постављено подно грејање. Затим је у унутрашњости храма урађена нова електрификација. По благослову Епископа Јована потпуно су реновиране канцеларије Црквене општине. Године 2006. постављен је нови хорос пречника 6 метара и полијелеј. Године 2009. Саборни храм је добио предиван дрвени кивот у дуборезу, који је извезен сребрним филиграном, украшен имитацијом драгог камена. На поклопцу кивота у дуборезу урађена је сцена „деизиса“ – молитвеног посредовања, Господ Исус Христос је у средини композиције, а Свети Јован Претеча и Крститељ Господњи и Пресвета Богородица су са леве и десне стране. На предњој страни кивота је сцена Успења Пресвете Богородице. У кивоту се налазе честице моштију разних светитеља: Светог великомученика косовског кнеза Лазара, Преподобне Анастасије мајке Светог Саве, Светог Поликарпа Смирнског, непознатог светитеља из Манастира Каленић, Светог великомученика Пантелејмона, Светог Инокентија Аљаског, Светог Тихона Аљаског, Светог Теодора Тирона, Светог Харалампија, Светог Георгија, Архиђакона Стефана, Цара Уроша српског и прстен Светог Јоаникија Митрополита црногорско – приморског.
Тако ће Саборни храм града Крагујевца по својој спољашњој и унутрашњој лепоти постати истинско подобије Цркве Небеске и одсјај неба на земљи.