Kрагујевац двадесетих година деветнаестог века је био пун Руса-избеглица, који су својим радом, углавном, академским образовањем, дали посебно обележје историји града између два рата. Њихов утицај се осећао у свим гранама културно-историјског живота. Међу њима је било пуно свештенства, професора, официра, уметника. Поред поменутог, још један Рус је оставио трајног трага у историји Саборне цркве. Био је то Андреј Биценко, академски сликар. Дуборез на иконостасу је рад официра Александра Редкина, а аутор икона је поменути академски сликар Биценко. Иконостас је израђен 1926/27. године. Иконе јеванђелиста (Царске двери), Успења Пресвете Богородице и Св. Јована Kрститеља (јужне двери) су оригинлани радови, док су Свети Сава и Свети Симеон, копије радова академског сликара Уроша Предића. Остале иконе се сматрају копијама руских сликара. Иконостас је сликан у духу академског реализма и стилски је близак црквеном сликарству Уроша Предића, са којим је Биценко био у блиским односима. Kарактеристике овог иконостаса су златасто – окер – смеђи колорит, видљива линија која описује контуре светитеља, а у обради одеће – видљиви набори, графизам; окер и маслинасте боје у сликању инкарната. Овај иконостас је године 1977. рестауриран.
Године 2014. благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, постављен је нови мермерни иконостас, од камена оникса. На њему су постављене две престоне иконе: Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице; на северним и јужним дверима су иконе Светог архангела Михаила и Светог архиђакона Стефана, изнад царских двери је деизис, а на врху иконостаса на архитравној греди су иконе 12 апостола.
Стари иконостас
Нови иконостас
