Саборни храм у Крагујевцу је посвећен празнику Успења Пресвете Богородице. Налази се у улици краља Александра I Карађорђевића 31. Од свог настанка, Саборна црква или Нова црква, представљала је, представља, а по свему судећи и представљаће, важну карику у животу многих Крагујевчана који су, осетивши позив Бога и окусили и видели баш у овом храму. Град Крагујевац и његова историја, није дуга, ако се мисли само на прве помене овог града у писаним изворима. Али, живот на ширем подручју Крагујевца је старији од 15. века, када датира први писани извор. Бројни трагови боравка људи на овим просторима забележени су на многим местима, од оних најстаријих, палеолитских пећина (околина Градца) и оних неолитских (Дивостин, Гривац) и из бакарног и бронзаног доба и тако редом кроз све епохе. Први историјски помен Крагујевца је из 1476. године, у једном турском дефтеру под именом Караговинџа. Када је 1818. године, кнез Милош Обреновић за престоницу одабрао Крагујевац, једна од првих ствари којој је посвећена пажња, била је, подизање цркве. Кнез је своју цркву сазидао на старом гробљу и посветио Силаску Светог Духа, то је данашња Стара црква.
План за изградњу Нове – Саборне цркве израђен је 1866.год. Oдборници крагујевачке општине су донели решење, које је упућено ондашњем Начелству Округа Крагујевачког, а које се тиче жеље да се црква изгради и да технички надзор врши Андреја Андрејевић, који је направио план цркве. Као почетак градње Саборног храма Успења Пресвете Богородице одређен је, 12. јул 1869. године. У присуству митрополита Михаила Јовановића, малолетни кнез Милан Обреновић, положио је темељ нове цркве. План цркве је, израдио инжињер Андреја Андрејевић. Извођач радова је био Светозар Таназевић. У периоду од 1872. – 1879. године, нису извођени никакви радови. Године 1879. нашла су се средства за наставак градње. Изградња храма је завршена 1884. У Минеју за месец септембар, на страни 144. постоји запис о томе да је освећење храма извршио митрополит Теодосије Мраовић у недељу, 30. септембра 1884. године.
