Skip to content

СВЕТИТЕЉСКИ ЕПИТЕТИ 1

Говоримо о  епитетима, атрибутима и терминима, који се јављају у богослужбеној и житијној литератури.

Адамант (дијамант, дијамантни), атрибут неких светитеља, јер су се у мукама показали тврђим и издржљивијим од дијаманта или челика. У том смислу богослужбени песник хвали трпљење мука Светог великомученика Георгија «разумнаго адаманта».

Архистратиг, титула по угледу на војне титуле, која се даје арханђелима Михаилу и Гаврилу као заповедницима Божије војске. У војном смислу означава чин изнад стратега, тј. изнад војводе, дакле – надвојвода, тј. онај који заповеда много већом војском од војводе.

Благообразни – честит, ваљан, угледан, поштен. Епитет Јосифа из Ариматеје, који је са крста скинуо Христово тело и положио га у свој нови гроб.

Боговенчани, онај који је од Бога венчан, крунисан. Епитет цара Константина Великог и  и његове мајке Јелене, који су венчани владарским венцем. Односи се и на мученике, јер су од Бога венчани мученичким венцем.

Всепјетиј, всепјетаја, епитет у суперлативу: најхваљенији, најопеванији. Чест епитет Пресвете Богородице.

Кукузељ, (κουκουζεληςкукузелис) друго име преподобног Јована (1. октобар), иначе Србина из Албаније (12. век). За време школовања у Цариграду, док још није добро савладао грчки језик, на питање другова шта је јео, одговорио је муцајући: куку – зеље, због чега добије тај шаљиви надимак који је срастао са његовим именом и тако ушао у календар светих. На грчком, кукиа – κουκια,  значи пасуљ, боб, а зеље је српска реч. 

ТЕОДОР ТИРОН – (тирон – је грчка реч и значи: млад војник, регрут)

Рођен је у другој половини III века на североистоку Мале Азије у месту Хумиале у амасијској области( данашња Турска).

Испуњавајући наредбу својих царева, старешина Мармаритског пука, ком је припадао Теодор, захтевао је да сви војници принесу жртве идолима римских богова, што је Теодор Тирон одбио. Како ни после најтежег мучења није хтео да се одрекне вере у Христа, изведен је на ломачу и спаљен 306. године.

Преузето из књиге:

Православна агиологија,

протојереј др Радомир Милошевић,

Смедерево 2004.

Designed by ANTICFORMA. Copyright © 2021 Saborni hram Kragujevac