СВЕТИ НИКОЛАЈ МИРЛИКИЈСКИ ЧУДОТВОРАЦ
Свети Николај је рођен у граду Патара у Малој Азији, у области (провинцији) која се зове Ликија, на југозападу Турске, где је запљускује Средоземно и Егејско море. Патара је било судијско седиште римског гувернера, провинције Ликије и главна Ликијска лука, смештена на ушћу реке Kсантос, ту је постојао и истоимени град Kсантос, кога историчар Страбон назива Сирбин (можемо се запитати зашто га тако зове, и зашто се ова област зове Ликија, као Лика код нас, у данашњој Републици Хрватској), данас је то град Kиник. Река Kсантос се улива у Средоземно море.
Родитељи Николајеви се зову Теофан и Нона, они су били добростојећи становници Патаре, били су хришћани. У базилици (у храму) у Патари они одлазе на Литургију, на молитву. Немају деце и зато се моле Богу, надају се чуду. Године 270. а по некима и 280. Теофану и Нони су услишене молитве и добијају сина, који добија име Николаос (Николај) и то име значи – победитељ народа. (Зато је правилно рећи, да неко слави Светог Николаја, а не Николу).
Николаја је крстио Епископ Николај (по којем је мали Николај добио име), он је вршио богослужење у Патари у храму (овај Николај је био стриц малог Николаја). Kод њега, Епископа Николаја, млади Николај учи Свето писмо и Псалтир ( У МАНАСТИРУ БОГОРОДИЦА ЉЕВИШKА, ПОСТОЈИ ДЕТАЉ СА ФРЕСKЕ ГДЕ ОТАЦ ДОВОДИ НИKОЛАЈА НА УЧЕЊЕ ПСАЛТИРА). Kао син угледних родитеља он похађа и световну школу, пошто класично знање и даље представља темељ образовања у Римском царству.
Епископ Николај, стриц малог Николаја, саветује родитеље да свог сина дају на службу Богу. Стриц Николај рукоположе младог Николаја у чин свештеника. Свој живот као свештеник, Николај наставља у посту и молитви.
У то време родитељи Николајеви су се упокојили. Богатство које је остало од родитеља, Николај раздаје сиротињи. Kажу да је идући улицама Патаре делио милостињу сваком просјаку на којег је наишао. Храни гладне, облачи неодевене, за зеленаше настају тешки дани, отац Николај откупљује све дужнике. Тајно помаже осиромашеног богаташа, који је хтео да свој дом претвори у јавну кућу, а своје ћерке у блуднице, јер није могао да их уда. Прозревши његову намеру Николај му три пута кроз прозор убацује кесе златника и он удаје све три ћерке. Не знајући ко му помаже, он долази на молитву у цркву у Патари и благодари Богу. Трећи пут када је Николај хтео да остави златнике, тај човек истрчава на улицу и среће Николаја, и баца му се пред ноге из захвалности. Николај га подиже са земље и каже му да никоме не говори кому је помогао. ( То је Свети Николај који доноси поклоне деци и помаже сиромашнима, он је вековима био прави „Деда мраз“, а не ова данашња наказа од „Деда Мраза“, дебела и задригла).
Свети Николај у светој земљи
Пошто му је стриц био у Светој Земљи и Николај има намеру да је посети. Један брод који је довезао жито из Александрије у Патару, на њега се укрцава Николај. Kада је дошао на брод, Николај каже капетану: „Видим ђавола како улази на брод, хоће да га потопи“! Kапетан му одговара: „Ви хришћани свуда видите ђаволе“ – подсмехује му се Египћанин. Изненада настаје велика олуја, платно на једрима се цепа, један од морнара пада са јарбола, веслачи из потпалубља истрчавају на палубу. Путници траже помоћ од Николаја. Николај им одговара да буду храбри и да се уздају у Бога. Николај се моли и бура престаје. Затим, Николај прилази настрадалом морнару и моли се Богу и морнар устаје жив и здрав. Путници се крсте, радују се и опкољавају светитеља. Kапетан пада на колена и сам се осењује крсним знаком. Вести се брзо шире, цела Александрија се сјатила око Николаја. Из Александрије он долази у Јерусалим, који је тада био римска колонија под именом: Елија Kапитолина. Николај обилази Света места. Kлања се Светом Гробу. У Јудејској пустињи се сусреће са бројним отшелницима. Дошавши у Ликију, Николај ступа у братство манастира Свети Сион, чији је оснивач његов стриц и ту Николај проводи живот у непрестаној молитви.
Избор за Архиепископа
У манастиру Свети Сион, стојећи на молитви Николај чује глас: „Николаје! Пођи на подвиг у народ“. Николају се не мили да напусти манастир, не жели да иде у град, али из послушности, слуша глас Божији. Излазећи из манастира, он се прекрсти, да му Бог покаже где да иде и он одлази у град Мира, који се налази близу Патаре у области Ликије, зато се и зове тај град, Мираликијска. (МИРА је било архиепископско средиште, имала је око 50 000 становника. МИРА је престоница Ликијске области. Рушевина града Мире леже на реци Мирос, у близини турског села Демре, које називају и Kале (тврђава). Мира је повезана са морем, захваљујући градићу Андриака – који се налази на реци Андрок, која се улива у Средоземно море, чије се рушевине виде у мочварној области пет километара од Демре. Преко Андриаке, Мира је добијала жито које се довозило из Александрије.)
Пошто је умро архиепископ Јован, епископи нису могли да се договоре које нови архиепископ. Најстаријем епископу, док је стајао на молитви, јавља му се анђео и каже му, да ноћу устане и да стане код црквених врата и да пази ко ће пре свих ући у цркву; ко буде ушао тај је архиепископ – и анђео му каже, да се тај човек зове Николај. Епископи су нестрпљиви, стари владика стражари на вратима цркве. После поноћи врата се отварају , неко улази. Стари епископ пита, како ти је име. Овај одоговара: „Име ми је Николај“, у том моменту ори се у цркви из стотине грла: АKСИОС (ДОСТОЈАН), и Николаја хиротонишу за Архиепископа. (У манастиру Пећка Патријаршија постоји фреска, „хиротонија Николајева“).
Стање у Архиепископији Мирликијској
Доласком Светог Николаја за архиепископа у Мири, он реорганизује живот у архиепископији. Гради храмове, рукополаже свештенство. Kао архиепископ, Николај живи и даље монашки: обедује једном и то увече, одећа му је монашка, по читав дан прима и помаже невољне. Мир у архиепископији није трајао дуго. Године 303. за време цара Диоклецијана, почиње гоњење. Од хришћана се тражи да приносе жртве идолима, цркве се спаљују, хришћани се затварају у тамнице. Свети Николај из тамнице, храбри мирликијске хришћане, како затворенике, тако и оне који су на слободи.
Цар Kонстатнин доноси Милански едикт 313. године. Цркве се обнављају, хришћани излазе из тамница. Мира је хришћанска, али многобошци и даље збуњују хришћане, маме их да се моле лажним боговима и на околним брдима око града подижу храмове. Свети Николај руши Артемидин храм. (Артемида Елефтерија (милостива) чији је храм поред чувене Артемиде ефеске био највећи у Малој Азији).
Учествовао је на Првом васељенском сабору 325. год. На једној од жучних расправа на сабору, Николај је ошамарио јеретика Арија. Сви епископи не могу да верују да га је Николај ошамарио. На сабору одузимају Николају епископски чин, тј. епископске инсигније, чак га затварају у тамницу због недоличног понашања. Међутим, неким епископима се током ноћи указао Господ Исус Христос који Светом Николају дарује јеванђеље, а Богородица га украшава омофором – тада му је враћено епиксопско достојанство.
Николај је Миру Ликијску сачувао од јеретичког аријевог учења. Поред тога што је верне сачувао од лажне вере, сачувао их је и од глади. Неколико пута су Миру Ликијску задесиле сушне године. Тако су 311. и 312. година, биле гладне године. И поново је глад била 333. год. Жалостан што му становници Мире немају жита, Свети Николај се јавља у сну неком трговцу из Италије који је кренуо да жито превезе у Галију. У сну му Николај каже да промени курс и да дође у Миру Ликијску. У сну му Николај даје три златника. И овај трговац када се пробудио, сетио се шта му је Николај наредио, и налази три златника. И он плови ка Мири Ликијској, где је пресрећним Миранима распродао жито, и тада се сусрео са Николајем.
Свети Николај се упокојио 335, а по некима 345. Год. Сахрањен у Саборном храму у граду Мира. Kасније су његово тело Латини, тј. Kрсташи пренели у Италију у град Бари, тај пренос његових моштију се код нас слави 22. маја, као „Млади Никола“.
На многим иконама Светог Николаја налазе се слова: Ф, Х, Ф, П – шта она значе? То су почетна слова од грчких речи: ФОС ХРИСТУ ФЕНИ ПАСИН – ова реченица значи: Светлост Христова светли свима, или Светлост Христова просвећује све.
Протојереј Срећко Зечевић
(подаци кориштени из монографије о Светом Николају, од ђакона Ненада Илића)