Сваки хришћански дом треба да има икону своје Крсне славе. Поред иконе Крсне славе, пожељно је да у кући стоји икона Господа Исуса Христа Спаситеља и Пресвете Богородице, а може и икона неког другог светитеља који се у том дому посебно поштује. Икона се поставља у најсвечанијој просторији, трпезарији или дневној соби, на источном или западном зиду (Ако су на источној страни прозори или ако је на тој страни велики регал, може се поставити и на северном и јужном зиду), битно је да икона буде на почасном месту. Никако икону стављати иза ормара, врата или неког другог намештаја. Икона и кандило треба да буду на месту, свима видљиви, и да им се може прићи, приликом кађења, а да се може прислужити и кандило.
- Кандило се поставља испред иконе, и подесити га тако да чаша кандила буде у висини трећине иконе одоздо, да светлост из кандила осветљава лик светитеља. У чашу обавезно сипати трећину воде, а затим уље. На површину уља поставити пловак, ставити у њега фитиљ (жижак). Вода у кандилу је неопходна да се чаша од кандила не загреје сувише и да не дође до прскања чаше, и пожара. Фитиљ (жижак) у кандилу палити шибицом или упаљачем.
- Кандило се прислужује уочи или на дан сваког празника и сваке недеље, а може се прислуживати свакодневно.
- Они који имају у кући кандило знају какву непоновљиву духовну атмосферу уочи празника или недеље ствара дрхтави пламичак кандила. Нарочито се то урезује у детињу душу, и остаје као најдража успомена из детињства до краја живота.
Зашто се прислужује кандило испред иконе?
- Да светлост у кандилу служи као опомена (укор) за наша тамна, тј. грешна дела, зле помисли и жеље.
- Да наша душа буде чиста и светла као пламен у кандилу.
- Да то буде наша мала жртва Богу, који се жртвовао за нас. Један мали знак велике благодарности и светле љубави наше према ономе од кога у молитви просимо, молимо и живот и здравље.
- Да светлост у кандилу буде „страшило“ злим силама.
- Да нас подсети на светлост карактера и живота оног светитеља пред којим прислужујемо кандило.
– Ко има икону Крсне славе и иконе других светитеља, као и Богородице и Господа Исуса Христа, кандило се увек ставља испред Славске иконе.
Протојереј Срећко Зечевић
Епископ Николај, Сабрана дела, Диселдорф 1977.
Протођакон Љубомир Ранковић, Српске славе и верски обичаји, Ваљево, 1995.