Пост је најстарија установа људског друштва, људске заједнице. Пост је на овај или онај начин, присутан у свим историјским дохришћанским и похришћанским религијама. Ако је истина, а јесте истина, да је човек ХОМО РЕЛИГИОЗУС, онда је исто тако истина, да човека кроз историју прати поред осталог и оно што називамо, постом.
Прва Божија заповест у Рају, била је заповест о посту. То је заповест о неједењу плодова са Дрвета познања добра и зла. „И запрети Господ Бог човеку говорећи: једи слободно са сваког дрвета у врту, али са дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш“ (Пост 2,16-17). Ова заповест је живот, која даје живот човеку и свету. Држање заповести је значило – храњење Речју Божијом. Ова заповест није ограничење човека, она је путоказ како да се човек односи према творевини и према Богу. Демонска сила је дошапнула Еви да је то ограничење: „Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту? А жена рече змији: ми једемо рода са сваког дрвета у врту, само рода с оног дрвета усред врта, казао је Бог не једите и не дирајте у њ, да не умрете. А змија рече жени: нећете ви умрети, него зна Бог да ће Вам се у онај дан када окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро и шта је зло. И жена видећи да је род на дрвету ДОБАР ЗА ЈЕЛО, и да га је МИЛИНА ГЛЕДАТИ, и да је дрво врло ДРАГО РАДИ ЗНАЊА, узабра рода с њега и окуси, и даде мужу своме“ (Пост 3,1-6). Сатана на овај начин буди у Еви, три основне потребе људске природе. Прва је потреба за храном, род је «добар за јело», друга је потреба за лепотом – «милина га је гледати», и треће је да је дрво «драго ради знања». Ово су три основне потребе без којих човек није човек и зато демон напада управо на ова три порива и усмерава их погрешним путем, преко злоупотребе саме Божанске речи. Он усмерава поглед првих људи са Бога, на творевину, на природу. Дакле, твоја је храна у природи у којој живиш, лепота за тебе је лепота створеног света, а знање је преко општења са природом.
Према речима Библије, сатана је преко хране поробио човека и постао његов господар. Човек је окусио од забрањеног плода и на тај начин постао роб хране, тако да је целокупна његова егзистенција зависила од ње. Без хране човек умире; дакле, његов живот у потпуности зависи од хране. Па ипак, постом, односно уздржавајући се добровољно од хране, човек открива да не живи само од хлеба. Пост је слободан повратак испуњавању заповести коју је Адам преступио. Према томе, ова прва заповест Божија дата људима, она је заповест о посту.
Хришћанско схватање поста
Постоји више схватања поста: Прво схватање је да је пост неки стари обичај, неки стари законски пропис. Ово је приступ посту као нечем спољашњем, што се не дотиче самог бића човековог, природе човекове. Друго схватање је изворно, библијско. Пост је антрополошка чињеница, он је чињеница људске природе као такве и оног што називамо здравом људском природом, а и оног што називамо палом људском природом. Пост је једноставно саставни део оног што називамо људским етосом, начином живљења и као такав пост је нешто што мења људску философију живота. Kолики је значај поста види се по томе што је и Господ Исус Христос започео своје дело спасења и искупљења рода људског од греха, дуготрајним постом и молитвом у пустињи од 40 дана. И тиме је јасно показао, да и ми морамо почети прави хришћански живот постом и молитвом. Прво пост и остало све долази уз пост и кроз пост. Својим примером Господ нам је показао колико је пост моћно оружје, тим оружјем је победио сатану у пустињи, а кроз то је победио и три највећа сатанска искушења, кроз која сатана има слободан приступ к нама, а то су: сластољубље, частољубље, среброљубље. Оно што можемо да констатујемо као чињеницу, из констатације Евине, да је плод «добар за јело» а то је, да је прва и најдубља потреба људска, потреба за храном. Без хране, људско биће је непостојеће. Зато је и био у праву философ Фојербах, када је рекао да је човек оно «што поједе». Разлика је у томе, што је он као материјалиста сматрао, да је човек тело и да се само телесно храни. Међутим, човек није само тело и не храни се само телесно, него је човек и душа и храни се и духовно. Према томе, од онога што човек једе, то он и постаје. Ако се само телесном храном храни, онда је природно да буде само телесно биће. Ако се храни и нечим другим, онда ће бити и нешто друго, више од тога. Прво искушење људској души, први подстрек њен је, питање јела. Друго искушење, похот очију – «милина га је гледати». И треће искушење је потреба за знањем, «дрво је драго ради знања».
Господ Исус Христос нас саветује, како да постимо: „А када постите, не будите суморни као лицемери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. А ти када постиш намажи главу своју и лице своје умиј, да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно„. (Мт 6,16-18). Некада су се људи у знак радости мазали уљем после купања. Тако и ми треба да чинимо, да будемо радосни када постимо. Ово уље, означава и милосрђе, а наша глава је Господ Христос, кога треба помазивати делима милосрђа, а лице, тј. чула, треба омивати сузама покајања.
Обично се мисли да се пост састоји у уздржавању од забрањене врсте хране, али, то је само половина поста, са овом половином треба да буде удружена друга половина, уздржавање од грешних мисли, дела и жеља. На тај начин пост је двојаке природе, као и човек, телесни и духовни. И тако, ова два облика поста сачињавају прави пост, користан и за душу и тело. Од телесног поста, без духовног, слаба је корист. То је Бог открио пророку Исаији још у Старом завету рекавши му: „Постите, а за време поста се судите и свађате, презирете ближњега свога, препуни сте лажи и злобе, каљате уста своја псовкама, хулите на име Божије! Немојте тако постити…да ли је такав пост мени угодан? Говори Господ Исаији„(Ис 58, 4-11).
Пост није људска измишљотина, него је божанска наредба и одредба. Пост је и Божански начин живота, јер Бог не потребује хране. Пост нас приближава анђелима, који нити једу, нити пију, пост укроћује тело, да би душа живела, док угађање телу убија душу. Постом се чистимо од страсти, које се рађају угађањем телу. Главни циљ поста састоји се у обуздавању тела, очишћењу тела и његових прохтева и јачању духа и воље. Пост је средство дато нам од Бога, да њиме као уздом, укротимо тело и потчињавамо га духу. Док такав однос између тела и духа постоји, дотле ће се живот човеков хармонично одвијати и биће у складу са васколиком видљивом природом, у којој влада савршена хармонија и поредак, благодарећи томе што над природом господари и њоме управља разумни Дух – Бог. Где се овај природни поредак наруши и разумни дух падне у ропство неразумне стихије тела, ту настају фаталне последице и поремећаји од којих трпи сам човек. Тело је добар слуга, а зао господар.
Однос према храни зависи од става који човек има према себи и према смислу живота уопште. Онај који сматра да је човек тело и само тело, и у времену и вечности, бринуће се једино за своје телесно одржавање и здравље. Kод таквог све је подређено стицању хране и уживању у њој. Такав и када се уздржава, чини то искључиво тела и његовог здравља ради. Онај пак, који верује да је човек психофизичко биће, тј. биће устројено од душе и тела и који прихвата вечни смисао човеков, бринуће се не само о неговању телесног здравља, него и о своме душевном и духовном здрављу, о своме здравоумљу.
Пост и медицина
Модерна медицина као и савремена психологија и психоанализа постале су на темељу експерименталног познавања човека, потпуно свесне дубинског јединства, узајамности и међусобне зависности душевног и телесног у човеку. Телесни живот и здравље зависе од душевног; душевни и духовни живот под великим су утицајем стања људског тела. Многе телесне болести имају свој корен у психи, душевни поремећаји су често проузроковани телесним манама и болестима. То што је модерна наука стекла после дугог лутања и трагања, често пута – заблуда и једностраности, Црква је то вековима знала, указујући управо на пост као моћно средство задобијања равнотеже душевног и телесног и постизања целовитог здравља. Пост нам открива светињу хране и хлеба кога једемо. Тек кад се човек нечега лиши, осети и спозна његов значај.
По строгости, или начину уздржавања, постови се деле у пет категорија:
- Потпуно уздржавање од сваке врсте јела и пића, (прва три дана Васкршњег поста, и на Велики Петак).
- Сухоједеније, узимање суве хране (у сировом стању), или само хлеба и воде, једанпут на дан.
- Пост на води – узимање јела припремљених на води, без употребе уља за кување. Познат и као „строги пост“ пред Причешће.
- Пост на уљу – узимање јела припремљених на уљу, два пута дневно. Вино је дозвољено.
- Пост на риби, ово је најблажи начин поста.
Пост не само да има верски, тј. религијски карактер, пост доприноси очувању здравља и спречавању неких обољења, многа истраживања показују да заправо многе болести настају управо као последица неуравнотежене исхране. Храна која се користи у току поста слична је вегетаријанском и медитеранском режиму. Постом се током 40 дана уздржавања од намирница животињског порекла, постиже побољшање и одржање здравља. Kада је човек на најстрожем посту, тада он телу пружа да се ослободи токсина и да се регенерише. Пост помаже и код – депресије, дијабетеса, хипертензије, срчаних болести, неуроза, и других болести.
Вишедневни постови
- Велики, Часни пост (Васкршњи пост)
- Петровски пост (Празник- Свети апостоли Петар и Павле 12. јул)
- Великогоспојински пост (Празник: Успење Пресвете Богородице – Велика Госпојина од 14. августа до 28. августа)
- Божићни пост – од 28. новембра до 7. јануара
Једнодневни постови:
- Свака среда и петак у току године дана, осим трапавих седмица
- Kрстовдан, уочи Богојављења 18. јануар
- Усековање главе Светог Јована Kрститеља, 11. септембар
- Воздижење Часног Крста – Kрстовдан 27. септембар
Правила поста
Васкршњи пост
Пости се на води, осим суботом и недељом, када се дозвољава уље и вино. На Благовести (уколико не падну у Страсну седмицу) и Цвети, дозвољена је употреба рибе. Додатно разрешење на уље и вино је и на Обретење главе Светог Јована Kрститеља и на Младенце. Прва три дана овог поста (понедељак, уторак и среда), до свршетка Литургије пређеосвећених дарова, ништа се не једе. Kо то не може, једе хлеб и течност (чај или компот) и то тек после вечерње службе. На Велики четвртак, једе се једном дневно и то после Свете Литургије. На Велики Петак се не једе ништа. На Велику Суботу, по завршетку Литургије хлеб и вода (сухоједење).
Божићни пост
У овом посту, од 28. новембра до 7. јануара: понедељком, средом и петком постимо користећи храну спремљену на води, уторком и четвртком користимо храну спремљену на уљу, суботом и недељом дозвољена употреба рибе.
Петровски пост
Током овог поста, понедељак, среда и петак су на води; уторак и четвртак на уљу; и субота и недеља употреба рибе.
Госпојински пост
Током овог поста, понедељком, уторком, средом, четвртком и петком пости се на води, суботом и недељом на уљу, а риба се користи само на Преображење Господње.
Среда и петак
Среда је дан када је Јуда са јеврејским Синедрионом уговорио издају свог Учитеља, Господа Христа, за тридесет сребреника. Петак је дан када је Господ Христос разапет на Kрсту. Због важности догађаја који су се збили у та два дана, Црква је увела правило да се преко целе године та два дана посте.
Трапаве седмице
За седмице у којима је дозвољен мрс, тј. када се среда и петак не посте, Црква користи име које се у богослужбеним књигама назива «трапава седмица».
Трапаве седмице су:
Од Божића 7. јануара, до Kрстовдана 18. јануара.
На Богојављење Господње 19. јануара, не пости се, без обзира на то, да ли овај празник пада у среду или петак.
Седмице иза недеље Митара и Фарисеја.
Сиропусна седмица
Духовске седмице, од празника Духови и све до недеље Свих Светих.
Светле седмице, то је време од Васкрса до Томине недеље.
Срећко Зечевић, протојереј