Господ Исус Христос је описан у јеванђељу као реална историјска личност који има све особине човека, он се рађа, расте, развија се, устаје, спава, жалости се и радује, једе, пије. Многи су хтели да раздвоје историјског Исуса и Исуса вере. Господ Исус Христос је описан и као Син Божији, он васкрсава мртве, лечи болесне, преображава се на гори, претвара воду у вино, утишава буру, храни 5000 људи са две рибе. Дакле, у Светом писму нам је откривено да је Господ Исус Христос Богочовек.
Зашто се Господ Исус Христос назива Богочовек?
Господ Исус Христос јесте Богочовек, јер има у себи две природе: божанску од Бога Оца и човечанску од Своје Мајке, Пресвете Дјеве Марије. Она је Бога родила у човечанском телу. По речима Светих Отаца Четвртог Васељенског сабора (451. год.) божанска и човечанска природа су се у једном и истом Христу, Сину Божјем Јединородном, сјединиле “несливено, непроменљиво, нераздељиво, неразлучно”. Христос је истовремено Бог и Човек, зато се и назива Богочовек.
Учење да је свет створен ни из чега, подразумева, да је свет по себи смртан – јер све оно што има почетак има и крај, и пре него што је Бог створио овај свет, није постојало ништа, једино је постојао Бог. Из овога закључујемо да сам по себи свет не може да постоји. Да би свет постао и био бесмртан, вечан, треба да је у заједници са Богом. Са тим циљем је створен човек да он буде тај кроз кога ће свет да има личну заједницу са Богом и тако да постоје и свет и човек вечно. Зато је човек спона, посредник између свега створеног и Бога и то спона за спасење. Без човека није могуће спасење.
Зашто је човек биће без кога нема спасења?Зато што је човек створен по икони Божијој, тј. као личност, као слободно биће. Зашто је човек створен слободним? Управо зато што ако човек није слободан – да изабере да ли ће да заједничари са Богом и на тај начин постоји вечно и он и свет – не може да постоји вечно. Зато је Бог створио човека слободним, да у слободној заједници са Богом буде вечан и он и свет. Бог је оставио Адама да слободно оствари план спасења, а овај је слободно одбио да га оствари. Све што је Бог замислио осујећено је због Адамове слободе.
Овде треба констатовати чињеницу да спасење света и човека подразумева спасење читаве природе, свега оног што је Бог створио. Човек не може да престане да буде смртно биће, ако, свет, тј. природа и даље наставља да умире. Значи, човек је кључно биће за спасење. Зато, у Господу Исусу Христу није могао да се мимоиђе човек, и Господ Христос узима на себе људску природу. Спасење није психолошке природе, спасење није опроштај грехова, да је спасење плод опроштаја грехова, онда би Бог опростио Адаму грех, јер је Адам по изласку из раја горко плакао, и могао је Бог да каже, опраштају ти се греси и проблем би био решен. Али то није могло да се догоди, јер је требало да се сједине поново тварна и нетварна природа, да се сједине Бог и творевина, да би творевина имала живот вечни. Зато је Христос требао да буде потпуни човек, али је требао да буде и Бог.
Зашто је важно да Христос буде Син Божији? Зато што човек није могао сам по себи да спасе свет. За спасење је потребно јединство Бога и човека. Не може само Бог или само човек да спасе свет. Да је могао само Бог без учешћа човека да спасе свет, онда је после пада Адамовог могао Бог да каже, опраштају ти се греси. Али, то није могло да се деси, требало ја да дође до личног сједињења, слободног сједињења Бога и човека.Човек је смртно биће и као такав нема силе у себи које могу да превазиђу смрт и на тај начин спасе свет, а спасење у суштини значи превазилажење смрти.
Зашто је важно да је Христос рођен Духом Светим, а не од мужа и жене? Догађај зачећа и рођења Христовог у јеванђељу по Луки показује да Христос као Бог, Син Божији и као човек, може бити Спаситељем света једино ако није продукт овог света, света смртног и створеног. Ми се рађамо од мужа и жене и продукт смо овог створеног света и због тога смо смртни. Христос није продукт овог света, не рађа се по последицама природе, створене природе, већ Духом Светим, од Богородице девојке. Најбуквалније речено то значи, да Христос улази у историју као једно биће предпостојеће, дакле, Син Божији Друго лице Свете Тројице, од вечности постоји и Он сада улази у историју у овај свет и својим уласком у историју може да буде Спаситељ света, пошто сада спаја ту тварну природу са собом и на тај начин са Богом. Христос не би могао бити Спаситељ да је рођен као ми.
Други важан моменат у рођењу и зачећу Христовом, да Бог то не чини сам, нити својевољно, без слободе, без пристанка човека. Богородица прво изражава сумњу : Како ће то бити кад ја не знам за мужа. Анђео јој говори, Дух Свети сићи ће на тебе… А она одговара, нека буде по речи твојој….све ово показује слободу Богородице. Овде се не ради о чуду и свемогућству Божијем, овде се поштује воља Богородице, њена слобода. Без њене слободе и њеног прихватања Бог се не би могао оваплотити, а да оваплоћење не буде насилно. Према томе рођење Христово је акт слободе.
Срећко Зечевић, протојереј