Улрих Цвингли (1. јануар 1484—11. октобар 1531. год. ) је био вођа реформације у Швајцарској. Потиче из сеоске порордице у кантону Санкт Гален у Швајцарској. Школовао се на универзитетима у Бечу и Базелу, центрима хуманизма. Године 1506. постао је парохијски свештеник у Гларусу Првих година службовања написао је дела: «Лавиринт и Басна о бику и неким животињама». Године 1519. постао је свештеник у Гросминстеру у Цириху, где је проповедао идеје о реформи католичке цркве. Учествовао је у рату са Италијом 1513-1519. год. Али се истовремено противио слању – продаји, швајцарских војника у иностранство. Званично, реформацију римокатоличке цркве почиње 1519.год. на реформу га је подстакао проповедник индулугенција, фрањевац Бернард Самсон. У својој реформи критикује монаштво, поштовање светитеља, итд. Због тих својих ставова градска власт у Цириху је заказала и одржала јавну расправу 1523. године, та расправа је јасно показала обрисе његовог учења. Године 1525. увео је нов начин вршења литургије, уместо дотадашње мисе, те године је написао и дело: «О истинитој и лажној религији». Сукобљавао се са радикалним реформаторским крилом, које су оличавали анабаптисти. Реформација се проширила Швајцарском, али су се пет кантона успротивили реформи: Ури, Швиц, Унтервалден, Луцерн и Цуг, остајући верни католицизму. Цвингли је оформио лигу реформаторских кантона, која је поделила Конфедерацију по верском принципу. Године 1531. Цвинглијева алијанса је извела неуспешну блокаду католичких кантона. Ови кантони су одговорили нападом у тренутку када Цирих није био спреман. Цвингли је погинуо у борби код Капела када му је било 47. година. Када је Лутер чуо за њега и његову реформу, срели су се у Марбургу 1529. и нису могли да се усагласе око реформе, јер су се сукобили око Евхаристије (Литургије, мисе). Његово учење одиграло је велику улогу у формирању реформаторских теолошких начела и данас је битан елемент протестантизма. Године 1536. издато је Цвинглијево вероисповедање, које носи назив Прво или Старије Хелветско (Швајцарско) вероисповедање. [1]
Учење Цвинглијево:
- Одбацује, монаштво, безбрачност свештеника, пост, поштовање светитеља.
- Одбацује иконе, крст, учење о чистилишту и индулугенцијама.
- Он је хтео спровести реформу само на основу Светог писма, и зато је хтео да уклони све из Светог писма, што се не може доказати.
- Спасење се задобија само, вером.
- Одбацује јерархију, свештенство (јерархија) има другостепени значај.
- У Евхаристији, хлеб и вино су само символи Тела и Крви Христове. Причешћивати се може само четири пута годишње, или једанпут годишње.
- У погледу црквене организације за Цвинглија је најбитнија црквена општина. Године 1528. је установио Синод који сачињавају чланови парохија и општина.
- Богослужења је поједноставио, латински језик је замењен народним језиком, немачким. Народ се причешћује под оба вида. [2]
Срећко Зечевић, протојереј
[1] Протојереј др Радомир Поповић, Појмовник Црквене историје, Београд 2007, 250-253, Мирча Елијаде, Историја веровања и религијских идеја, књига трећа, Београд 1991, 209,210.
и InterRes: www. Wikipedia. org/wiki/Protestanti, преузето 20. 6. 2008.
[2] Јевсевије Поповић, Опћа Црквена историја, 246. Протојереј др Радомир Поповић, Појмовник Црквене историје, 250-251.