Многи су оспоравали личност Господа Исуса Христа, и порицали да је Господ Исус заиста Син Божији, али су оспоравали и да је Исус био човек. Никад се ни пре, ни после Господа Христа, није појавило на земљи људско биће, према коме би се са више љубави и оданости од стране једних и више мржње од стране других људи показало.
Рационалисти 18. и 19. века, нарочито су се окомили на личност Господа Исуса Христа, сматрајући да Господ Исус није постојао, да је све то мит, да књиге Светог писма Новог завета, које говоре о Господу Исусу нису писане у првом веку, него, у другом веку. Томе су допринели представници Тибингенске богословске школе: РАЈМАРУС је нпр. тврдио да су новозаветни списи плод чисте преваре. ПАУЛУС је говорио да се сва натприродна места из Светог писма могу објаснити природним путем. ШТРАУС тврди да су сва натприродна места из Светог писма митологија. БАУР говори да су новозаветни списи настали крајем другог века, као резултат измирења Петрове и Павлове партије (присталице Светих апостола Петра и Павла.)
ДОКАЗИ ДА СУ КЊИГЕ НАСТАЛЕ У ПРВОМ ВЕКУ:
- ДЕЛА АПОСТОЛСКА – Једна од 27 књига Светог писма Новог завета, поред посланица, јеванђеља и откривења, јесте и књига Дела апостолска. У тој књизи, чији је аутор Апостол и јеванђелист Лука, главна личност је апостол Павле. Књига Дела апостолска, не говоре о смрти апостола Павла, да ли би писац, тј. јеванђелист Лука то прећутао, а немогуће је да би писац прећутао један такав важан догађај главног јунака своје књиге. А знамо да је Апостол Павле страдао 64. године, за време Императора римског Нерона, то значи, да је књига настала пре 64. године, у првом веку.
- Апостол Павле се позива на римско грађанство, то значи да је то било пре почетка Нероновог гоњења, јер да је почело Нероново гоњење, он се не би могао позивати на своје римско грађанство.
- Град Јерусалим је разорен 70. године, али у јеванђељу апостола Луке се не говори о разорењу Јерусалима. Што значи, да је јеванђеље написано пре 70. године. Јерусалим је разрушен за време императора Тита и Веспазијана 70. године (дакле, први век).
- Стил писања књига Светог писма доказује, да су књиге Светог писма Новог завета написане у првом веку. Свака књига својим језиком и стилом, описом друштвеног живота, описом појединих установа, навођењем идеја које су биле владајуће у времену писања књиге, сведоче о времену када је књига настала. На пример: РАКА, ТАЛИТА КУМИ, ЕЛОИ, ЕЛОИ…. и још многи други изрази, сведоче о времену кад је књига настала, јер ти изрази су били у употреби у првом веку, текст који има такве изразе, нико неће помислити да је настао између два светска рата, јер, тада су били у моди изрази: ЖЕНИРАТИ СЕ, КУРАЖАН, ПЕЈСАЖ, А ПРОПО.
ЈЕВАНЂЕЉА ПОТИЧУ ОД ОЧЕВИДАЦА:
- Јован јеванђелист каже, да он проповеда оно што је чуо, видео, „што беше од почетка, што смо чули, што смо видели очима својим, што сагледасмо и руке наше опипаше, о Логосу живота“ 1 Јн 1,1.
- У Светом писму Новог завета има неких неважних момената, НЕВАЖНИХ ДОГАЂАЈА, који управо говоре да јеванђеља потичу од очевидаца.
- Кад јеванђелист Марко говори о хапшењу Господа Исуса, он говори о неком младићу, који се истргнуо из руку нападача и наг побегао у ноћ. Ова појединост није ни у каквој вези са догађајем који апостол Марко описује. Главна тема је хапшење Господа Исуса. Усред те драме, апостол Марко нам описује једног младића и његов огртач, и без разлога прекида извештај о главном догађају. Тај детаљ је могао само пасти у очи очевицу.
- Апостоли Петар и Јован када су им јавили да је Господ Христос васкрсао из мртвих, трче до гроба, и јеванђелист говори да је Апостол Јован стигао пре Апостола Петра до гроба. То је неважан моменат, али потврђује чињеницу, да је то могао написати само очевидац догађаја.
- У Кани Галилејској на свадби, на којој је присуствовао Господ Исус Христос, било је 6 камених судова за воду који су захватали два или три метрита. Које су величине ти судови, колико их је било, то је могло пасти у очи само очевицу.
ВЕРОДОСТОЈНОСТ НОВОЗАВЕТНИХ СПИСА ЈЕ ПОЈАЧАНА И ТИМЕ ШТО ИЗ ЊИХ ИЗБИЈА ИСКРЕНОСТ
- Јеванђелист Матеј не крије да је био цариник, скупљач пореза, а порезници су код старих Јевреја били омражени и презрени, али, јеванђелист то није прећутао.
- Господ Исус је апостолима обећао дар чудотворства, али, јеванђелист Марко наводи, да апостоли нису могли да се исцеле једног човека. „ Учитељу, доведох теби сина свога у којем је дух неми, и рекох ученицима твојим да га истерају, и не могоше“ Мк 9,17,18. Да су апостоли били неискрени, они би свакако ово прећутали.
- Јеванђелист не крије да је Господ Исус рекао Апостолу Петру: „иди од мене сатано“ Мт 16,23. Господ Исус је више пута рекао апостолима да су „маловерни“ Мт 8,26, мт 14,31 . Значи, није прећутано да је Господ Исус Апостолу Петру дао грозан комплимент.
- Апостоли су били прости рибари, необразовани, како су ти људи могли да створе тако узвишену представу о Господу Христу? Да Господ Христос није био онакав каквим га представљају текстови Новог завета, сигурно да ни апостоли, а ни хиљаде мученика не би дали живот за Њега.
Срећко Зечевић, протојереј